3.ли̏к, m.der Bast, liber. Лик је у нас тврди и меки: тврди се лик љушти с коре одмах како се кора скине с (липова) дрвета, а ко хоће да има мекога лика, он кору метне најпре у воду те се кисели неколико дана, па онда с ње скида лик. cf.лико.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ли̏к и ли̑к, а м.кад значи слика, фотографија, каже се ли̏к: Пу̏на гу со̏ба сас свакоја̑ке ли̏кове.Ли̑к ређе се чује и значи изглед, физиономија једног лица: На ли̑к до̑ђе кај њего̑в покојни о̏тац, по сунцу оди̏јо и по ме̏сецу. — У В. и RJA.1lîk м.