пр̏тен, а, о adj.1.linnen oder hanfen, linteus, cannabinus. 2.videрђав[1], schlecht, malus: Све ми је пртено без ње (без жене); Хеј старости, пртено оружје!
Речник косовско-метохиског дијалекта
пр̏тен, а, а прид.супротно од ву̏нен: Пр̏тено пла̑тно. — Нешто ми смр̄ди̑ на пр̏тено. — У В.пр̏тен, а, о.
Речник говора Прошћења
пр̏те̄н, -а, -о — начињен од кучине. — Ови конопац је пртен.