Српски рјечник

пу̑к, m. 1. (по зап. кр.) Volk, populus. cf. [вилает 2], народ, свијет [2], свјетина [2]. 2. по пу́ку, der Krach, fragor [vide пуцањ]: Пушку чуо, по пуку познао.

Речник дубровачког говора

/ пу̑к / изр. пу̑к и ко̀мӯна свако.Са̏мо ти̑ то̑ рѐци ње̏му, а су̏тра ће зна̏т и̏ пӯк и ко̀мӯна.