Српски рјечник

свјѐтина, f. 1. augm. v. свијет [1]: Отле оде земљом и свјетином. 2. eine Menge Leute, multitudo [vide пук 1]: навалила свјетина.

Речник говора Прошћења

свјѐтина, -е̄, ж.народ.Кака се оно свјетина код оне куће сакупила? Велика је свјетина данас овијем путем прошла.