сви̏јет м народ, чељад. – Булѝка̄н сви̏јета је о̀стало без бѝљета за ва̀по̄р о̀д уре̄ и вра́тило се до̏ма. изр. би̏т при̏ко свије̄та бити врло далеко. – Ко да је по̀шо̄ при̏ко свије̄та па се нѐ може ја́вит. ужи́ват де̏ве̄(т) свије́та̄ бити презадовољан нечим. – О̀тка(д) се уда́ла, у̀жӣва̄ де̏ве̄(т) свије́та̄. све̏ о̏(д) свије̄та све што се на свијету може видјети, све што на свијету постоји. – Све̏ што̏ је о̏(д) свије̄та чуде́са̄ ви̏ђели смо та̏мо.