РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

пу̏н, а, о, adj. voll, plenus: пун ријечи; пун пунцат (пунцит), ganz und gar voll.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. пу̏н и пу̑н, пу̏на, пу̏нo прид.: Пу̏на ко̏ла пуна̏цна. Буг. — Пӯн пу̑нцит кофи̑н. — Пу̏на пу̑нцита ко̏ла. — Као прил.: доста, много: И̏ма пу̏но де̏це. — Пу̏но Арну̑ти до̏шли на паза̑р. — Да ми да̑ш пу̏но. — Ако̏ ћеш да да̑ш пу̏но, добро, ле̑чка не̑ћу. — Пу̏но ме̏не, пу̏но ма̑јке своје̑! (Каже мајка детету кад га милује). — У В. пу̏н, а, о и пу̏но.
2. пу̑н, а м. у точку нпр.: Уда̏ријо му пу̑нове. — У В. н.