ро̏б, ро̀ба, m.der Sklave, servus (bello captus): Робом икад, а гробом никад; Ваља роба(н. п. крава). Турци су до сад кад су с киме ратовали, водили у ропство дјецу и жене гдје су год које могли ухватити, а и људе које нијесу сјекли. Гдјекоји су ове робове држали те су их служили, а највише их је продавано и препродавано; за то је свагда уз војску ишло људи не само из Цариграда него и испреко мора (из Азије и из Африке) који су робље куповали и у своје земље водили. Рајетин није могао роба купити и држати, него га је могао откупити и пустити да иде куд хоће. Сви господари од робова навраћали су и нагонили робље да се турчи, особито дјецу и младе жене и дјевојке, и многи су се женили робињама, и тако је од робиња било (и сад још има) највећијех Турскијех госпођа. Гдјекојијем су људима Турци осијецали откуп, па их на јемце или залогу пуштали да просе и откуп да састављају. Овакови је роб имао око врата гвоздену халку с катанцем под грлом, и понајвише се у народу нашему зове туцак. Послије пошљедњега мира између Нијемаца и Турака у Србију је долазило сила овакијех робова Грка из Морије, који су казивали да су им жене и дјеца остале у Турака у залози; говорило се да је међу овијем робовима било и такијех који нити су били робови нити су имали кога у ропству, него су сами себи метнули халку око врата и ишли те варали народ да би стекли новаца. И сужањ jе налик на роба, али се сужњеви не продају, него се држе у тамници док се не откупе; кашто се и ови као и робови пуштају да састављају откуп, као што се пјева да је Јанковић Стојан варао Синан-агу: Тавнов'о сам у Задру бијелу | У овога Задранина бана, | Осјек'о се хиљаду дуката, | Девет стотин' јесам сакупио, | Још ми ваља купити стотину, | Да нијесам каурину дужан.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ро̏б, ро̏ба м.1.а)домаће чељаде, члан породице, задруге: А. Коли̏ко сте ро̄ба̑ у ку̏ћу? — Б. Два̄на̏јес ро̄ба̑. — Загуби̏ ти р̄о̏ба.БМ. — Оте̏рао ми ро̏ба не̏где.БМ. — 2.б)заробљен: Ро̏б сам за једне јемени̏је. — Ро̏б сам за једно ћу̏рче. — У В.ро̏б, ро̏ба м.