су̏жањ, жња, m. (ст.pl.су̏жњи u. су̏жњеви) der Gefangene, qui est in vinculis, cf. [сужњичар], роб: Процвиљео сужањМилутине | У тавници бана Задранина — Да дарује сужње по тамници.
Речник косовско-метохиског дијалекта
су̑жањ, су̑жња м.онај који је затворен, осуђен на тамновање: Погле̏дај га како је поӯде̏о кај су̑жањ. — Е̏, су̑жњу ни једа̑н! — У В. и Br. Iv. sȕžanj, sȕžnja м., али се од тамо датог објашњења значења ове речи понешто разликује.