Српски рјечник

ро̑г, ро̏га, m. 1. das Horn, cornu. 2. на кући, der schiefe Dachbalken, trabs tecti obliqua. [cf. кључ 3]. 3. гадљарски, cf. рожити.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ро̑г, ро̏га м. 1. a): Ко̏јзи ро̑г.Не мо̏жеш ги сложи̏т њи̑ двоји̏цу кај ко̏јзе ро̏гове у вре̏ћу.2. б) и. потеса у општини прилушкој код с. Сибовца, код Бивољака и код Прилужа.У В. ро̑г, ро̏га м.

Речник говора јужне Србије

рог м ручка на косишту (Струганица).
рог м женска кабаница. „Ће́рко, поне́си рог, ћe би́де ћи́ша” (Ново Село, Варденик).

Речник дубровачког говора

ро̑г, ро̏га m мн. ро̏зи и ро̏гови тврда израслина на глави неких животиња, рог.Ко̀ би о̏(д) стра̄ха онлѝко̄га во̀ла у̀хитијо за̏ роге! изр. да̏ћу ти ро́га̄…; до̀бићеш ро́га̄ нешто ништа нећеш добити.Да̏ћу ти ро́га̄ ка(д) си о̀но̄ пр̀во̄ у̏зео и ба́цијо!О̀во̄ ћу да̏т ње̏му, а ти̑ ћеш до̀бит ро́га̄! је̏с ро́га̄ је та̀ко̄… кад се нешто негира непосредно и жустро.Је̏с, ро́га̄ си ти̑ до̀лазијо ју̏тро̄с, кад ми је тво̀ја ма̑јка рѐкла да си та̏д спа́во̄! су̑х ко ро̑г претјерано сухо.Кру̏х се нѐ може је̏сти, су̑х је ко ро̑г! у̀хитит ро̑г за свије́ћу кад неко нешто погрешно разумије.О̑н је у̀хитијо ро̑г за свије́ћу, па до̀шо̄ да̀нас, а тре̏бало је су̏тра. ѝзникли су ми ро̏зи; по̏че̄ли су ми ни̏цат ро̏зи кад неко нешто или некога дуго чека па га спопадне брига због неизвјесности или страха да се није што лоше десило.По̏че̄ли су ми би̑ли ни̏цат ро̏зи док није́сан с фу̀њестре̄ ви̏ђела да до̀лазӯ. о̀мицат ро̏ге – ро̏гове у љутњи или из пркоса с два прста на руци, кажипрстом и малим, показивати некоме знак рога.Са̏ мно̄м се ли̏јепо разго̀ва̄ра̄, а иза̀ шкӣне̄ ми о̀миче̄ ро̏ге!