3.све̑т, све́та, то, (свѐти, та̑, то̑) adj.heilig, sanctus..
Речник косовско-метохиског дијалекта
све̑т, а м.Има два света, невидљиви: та̑ј све̑т и видљиви: ова̑ј све̑т: Та̑ј и ова̑ј све̑т на̏ врат да га но̏сиш, џева̑п да му не̏ мош да̏т! — Та̏ко ми ово̏га и оно̏га све̑та! — Е̑ј, пу̑сти све̑т!(Резигнирано уздише ожалошћени). — То све̏ све̑т и зе̏мља зна̑. — Мло̏го све̑т, па не мо̏же да се про̑ђе. — Ску̏пијо се све̑т.Као фраза али без нарочитога значења: На ова̑ј бе̑ли све̑т, ре̑ћеш кај да га очи̏ма гле̏даш. — Бе̑ли све̑т1.иначе значи цео свет, многи: То бе̑ли све̑т зна̑. — Сабра̏о се бе̑ли све̑т. — 2.У другим изразима бе̑ли све̑т значи туђина, неодређено где: За̏ви о̏чи, о̏тиде у бе̑ли све̑т. — У В. 1све̑т и сви̏јет м.