се, асс.1.sich, se(verhält sich zu себе wie ме zu мене, und те zu тебе). [cf.себе1]. 2.може се додати и средњијем глаголима, н. п.данас ми се нешто спава; не једе ми се.3.на се(у Дубр.)т. ј. натраг, zurück, | retro: пошао на се; На се као рак(кад ко побјегне натраг). 4.in einem Liede statt собом: Међу се се хоће да поморе, | Злаћенима да пободу ножи.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1.сеенклитични облик заменице себе: Чешља̑м се. — Игра̑мо се. — Боји̑ш ли се? — И̏ч ти се не боји̑м. — Спа̑ва ми се. — У ДК., у с. Бичи1761 год. записано је:...и ѡбеща се да ѡкове крсть себе за здравіе.У В.се,1)и2).
2.се1.а)него, но: По се ве̏рујем ја се ти.Кл. — Бо̏га ми ви̑ сте домаћи̏ни, се ми не̑смо.Расн. — Сва̏ка ства̑р ску̏пша се у Бе̏ограду. — Бо̏ље да су ме укопа̏ли се тавако̑.БМ. — Бо̏ље да ме је укопа̏о се̏ што ми је ово̑ ви̏део.БМ. — 2.б)јер, иначе, а: Да уби̏јеш, се ће да те изе̑.Гојб. — А̏јде пра̏во да поде̑лимо, се кри̑во не̑ће бо̑г помо̏гнут.Гојб. — Да бе̏гамо, се ћу не Ту̏рци уби̏т.Гојб. — Се, бога ми, више се не трпи̑.БП. — Не̑ма раатла̏ка, се по до̏бро не мо̏же би̏т.БП. — Бр̏го, се зове̑ те учи̏тељ.БП. — У̏зо ми на пре̄ва̏ру, се не̏ би му да̏о.Гојб. — Не̏ка ме подржи̑, се да ме а̏кне.Кл. — Добре̑м ако би̏дне не̏што, се зле̑м не̑ће. — И̏ди те у̏зми што о̏ћеш, се вре̑ме је сти̏гло. — Се о̏ћемо прокле̑сто да узне̑мо. — Се не̑сам му ни̏шта учини̏ла. — Не̏к се чу̑ва, се тек тако̑...НСБ. — До̑ђи, се изе̏домо ти.Гојб. — Се, та̏ко ми бо̏га, о̏те да ве опља̏чкау.Џак. — Тек изле̏го ли? Се да га уби̏јем посре̏д тр̏бе.Гојб. — Бо̏же ме не ту̏ри на те̑сно, се за мо̑ј коншила̏к!Гојб. — Се ја̑ све̏ и̏мам стра̏. — Се ја̑ ни̏је што не̏ би кте̏ла. — О̏ће на поо̏тку се пре̑ јо̏к. — Бре̏ не̏ка ми да̑, се оти̑шћу. — Таваке̑ ко̑нце да ми испре̄де̑ш, се танаке̑ не ваља̑у. — Не̑ма о̏гањ, се сад би га испе̏кла. — Не зна̑м, се да зна̑м, сад би ти га до̏нела. — Ни̏је рђа̑в за на̑с, се да не бра̑ни не̏што не̑ће.ГСуд. — То̑ је било у тамни̏ну, се да̏њу не̏.Расн. — Она̑ј је пе̏смар, се тона̑ј је најма̑ли.Расн. — Ма̏ло би те̏рао, се дру̏го не зна̑.Бање. — Са̏д и о̏ни ће да ка̑жу, се пре̑ не̏ би ре̏кли.НСБ. — Ма̑јка гу учине̏ла, се о̏на не̏.БМ. — 3.в)да: Она зна̑, се ме̏не да̏о ни̏је.БМ. — 4.г)те, па: О̏но не̑ма се не̑ма. — Седи̑ бадја̑ва се се̏ди. — Ја̑ рђа̏во се рђа̏во.БМ. — И ње̏га у̏зе се ње̏га.БМ. — У̏зе се у̏зе.Круш. — Овакво значење се има и у тамошњем арнаут. дијалекту: Mȕļe, se škûen kîjetпотрчи, јер одоше волови. — Se ćȃja s ҆tkȍmјер ми ниси ћаја, тутор. — Une fukarȃ se fukarȃа ја сиромах те сиромах.У турском језику има истоветну службу реч jokse, joksa или johse, johsa, што је постало од jok ise и jog iseили, да није тако, кад тако не би било. — У В. и Br. Iv. н.