со̏ба,* f. (pl. gen.со̑ба̑) das Zimmer, cubile, conclave, diaeta, thalamus. [videклијет1]. cf.изба.
Речник косовско-метохиског дијалекта
со̏ба, со̏бе и собе̑ ж.Раније у кући су биле о̏даје, ако је кућа имала више одељења, а само је била једна со̏ба, гостинска, намештена, где је гост ноћивао, а о празницима се примале посете без обзира да ли је имала пећ, оџак или није: Изнесо̏вали смо те̑ше из собе̑. — Ше̑тају му ми̏ши по собе̑. — Коли̏ко со̑ба намешћу̏јете? — Не знам поуздано је ли маџ. реч. Тур.soba им. собна пећ разног облика; клет
где се зими ложи и склања цвеће да не промрзне; зимска башта. У ЕЧ. VII, 432:Ajan kjubarlari evlerinde soba hamamlarina girirler(тј. господа ајани улазе у домаћа купатила). — У В. и Br. Iv. sȍba ж.