1. тима̑р,
а м. народ сад не зна правог значења ове речи; остало му је у памети да је то некакав голем добитак. Каже се кад се неко много отима да што добије а испадне да није од велике вредности: Е̏, ве̏ће тима̑р си доби̏јо! — У В. и Br. Iv. tìmȃr timára м., 3). Тур. timar им. неговање, надгледање напр. ране или какве животиње; настојање, гајење, дворба; извођење
некога на чист ваздух или ради промене климе. Раније у Турској тако се звала врста царске земље, феуд, спахилук који је своме господару доносио годишње до 20.000 аспри и даван је спахијама на уживање у замену за одређени број војника који су они у рату били дужни доводити. За ту службу спахија је имао права да са те земље убира десетак и још неке друге дажбине, а дужан је био да у рат поведе на сваких 3000 аспри дохотка по једног коњаника. Тимари нису били наследна добра, али се после смрти тимар-сајбије обично давао његову сину или, ако га није имао, његову блиску рођаку. У почетку тур. надирања у наше земље за учињене услуге давали су их и Србима. У Ашик пашиној хроници (цариград. издање) стр. 51: Jakub Aǵeje ol vilajeti timarvirdiler (тј. Јакуб Аџи у тимар дадоше ону област). У историји с. Мухамеда II од Дурсун бега, стр. 89 пише: Gjugjerǵin kal‘asinin keferesine timarlaradamagle (тј. обећавши неверницима Голупца тимаре). 2. тима̑р, а м. неговање, чишћење коња: Ко̑њ о̏ће зо̑б, о̏ће тима̑р. У једном ферману из Дубр. архиве од почет. џумаде II хиџр. 1191 (тј. крај авг. 1777) год. стоји: Sefineleri timar ve kalafatina sarf olunaǵak ešjai, levazimati rizalarile satan Dubrovniqludan akčelerile alub (тј. потребне ствари и прибор за дотеривање и оправку њихових бродова да купе за паре од Дубровчана који то од добре воље продају). Фиг. добити батине: Ју̏трос је од о̏ца доби̏јо добар тима̑р.