1.та̀ма̑н,*gerade, eben, just, commode, recte, nec justo minus, nec plus [cf.угод]: таман до кољена; таман си дошао кад треба; А. Је ли ти дугачка та хаљина? | Б. Није, него таман.
2.та́ман (та̑ман), мна, мно (та̑мни̑, на̑, но̑), adj. [2таван] finster, obscurus: Тамној ноћи нема свједока; За три дана и три ноћи тамне.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1. тама̑н прид. непромен.како и колико треба, на меру: Тама̑н ми ове̑ јемени̏је, кај за ме̏не да су скро̏јене. — Ба̏ш са̏к тама̑н.Прил. — Седе̏ли смо тама̑н.= прил.управо: Тама̑н как мо̏је ку̏ће. Прил. — Тама̑н је̑у ле̏ба.БМ.Често кад хоће да се појача оно прво значење додаје се пред реч тама̑н и тас: тастама̑н. Исп.тастама̑н ту реч на своме месту. — У В. и Br. Iv.1tàmȃnАрап.tamam им.свршавање, окончање; сазревање, усавршење. = прид.тур.довршен, без недостатка, употпуњен; цео; савршен, готов; управо колико
треба, ни више ни мање. = прил.врло добро; добро, управо тако. У једном ферману из Дубровачке архиве, раби I хиџр. 1115 (јули 1703) год.: Tamam ǵizijeleri olan on iki bin bešjuz fuluriden (тј. од пуног износа њихова харача од 12500 дуката).
2. та̑ман, та̑мна, та̑мно прид.што није светло: Та̑мни вила̑јет. — У ЕЧ. III 231:Ta karanlik dünjaje (тј. чак
у тамни вилајет). — У В. 2та́ман (2та̑ман) .
Речник говора Прошћења
та̑ман, -мна, -о — црн, вран. — То ти је ордело млого тамно.