Српски рјечник

тѐла̑л,* тела́ла (cf. телар) m. der Herold, Ausrufer, praeco: телали по Биограду и сад носе различне хаљине и друге ствари те продају, cf. здур: Те он пушта лакога телала — Телал вика града Вучитрна.

Речник косовско-метохиског дијалекта

тела̑л, а и тела̏лин, тела̏лина м.: Тури̏јо га на тела̑ла (тј. изложио га јавној продаји).Да̏де га на тела̑ла.Тела̑л је вӣка̏о.И̏знели га на тела̑л.Сāјби̏ја да̑ва, тела̏лин не да̑ва (тур. нар. посл.). — У В. и Br. Iv. tèlȃl, telála м. Арап. dellal, тур. нар. telal им. човек који у чаршији на пазарима гласно објављује наредбе власти или јавно што продаје, посредник. У ЕЧ. V 103: Delallar nida idub (тј. телали повикаше).