1. те̑шки, а, о прид., одређ. в. одте̑жак: За те̑шки бо̏жи (божи̑) а̑тар! — У В. и Br. Iv.2.téžak, téška (tȇškî и tȅškî)
2. те̏шки, а, о прид.силни, многи: Те̏шки стра̏ смо изе̏ли од њега. Пришт. — Те̏шки је све̑т. — Те̏шки риба̑ри ото̏ше у ри̏бе. — Те̏шки чове̏к у њи̏ву. БМ. — Те̏шку сам дево̑јку из Прӣлу̏жа испрати̏ла. Главот. — Те̏шке ко̏же до̄ђо̏ше од гове̄ди̑ — Те̏шка ки̏ша паде. — Те̏шко је де̑те пред ку̏ћу. — Вељу̑ да и̏ма тешко бла̑го. Пећ.=1.Као прил.1.много: Те̏шко је ђу̏бре ба̄ци̏јо тӯна̑! Гојб. — Бо̏же милости̏ви, те̏шко је се вре̑ме (тј. киша) раси̏пало! — Види̏ш, те̏шко кру̏шке сабра̏ ја̑! — Те̏шко риба̑ри ото̏ше у ри̏бе. — Те̏шко жели̑м да иде̑м у Вучи̏трн. Пећ.—2.мучно, вај: Е̏ј, тана̑сана, те̏шко сам ти у р̏ђу пропа̏ла! — Те̏шко то̏ме ку̑ј је сиро̏ма. — Те̏шко то̏ме. Прил. — Те̏шко ме̏не сирома̏у (нп.). НСМ. — Те̏шко си га ме̏не кад сам допа̏ла у ову̑ р̏ђу. — Те̏шко те̏бе, ако ти до̑ђем. — Бра̏т, бра̏та не рани, те̏шко ку̏ј га нема (нар. посл.). —3.мучно супротно од много, мало наде: А̏да, те̏шко ће ти он до̑ћ, пона̑дај се ти! — Те̏шко ја па и̏мам. — У В. и Br. Iv.tȅško.