тѝга̑њ, тига́ња, m.cf. [просуља], тава, der Tiegel, catillus figlinus.
Речник косовско-метохиског дијалекта
тига̑њ, а м.суд од бакра или другог метала са дугачком дршком за пржење: Цр̑н ка̏ј тига̑њ. — Нгр.τό τηγάνι; τηγανίζωпржити у тигању. — У В. и Br. Iv.tìgȃntigána, tìgȃnj, tigánja м.
Речник говора Прошћења
тѝга̄њ, -а́ња, м. — посуда дугачке дршке, служи за пржење, тава.