тле̏, та́ла̑тли̏, f. pl.(по југоз. кр.)der Boden, solum [cf.под3, 1таван5; патос]: на тлима; паде на тле; Паде тама од неба до тала — На тле паде, и чашу испусти — Скројио јој жути кавад до самијех тли — И све их је с тлима поравнио.
Речник дубровачког говора
тле̏ с (и: кле̏) под, тло и у кући и ван ње. – То̑ је би̑ло на̀ тлима. – Све̏ се про̏сӯло по̀ тлима. – Ди̏гни то̑ с на̀ тлӣ!