Српски рјечник

тре̑с, m. (око Омиша) das Zittern, tremor [cf. трешња 1]: ухватио га трес.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. тре̑с, тре̄се̑м несвр. трести: И̏ч га немо̑ тре̑с, не̑ће да ни ваља̑Тре̄се̑ ду̏д, ја̏буке и сл.Тре̄се̑ гу грозни̏ца.Са се: Тре̑шћеш се кај пру̑т.До̏ри зе̏мља се тре̄се̑ коли̏ка је си̏ла про̏шла.Тре̄се̑ али̏не (тј. отреса се). — У В. и Br. Iv. trésti, trésȇm свр.
2. тре̏с узв. подражавање гласу кад нешто падне пљоштимице. — У В. и Br. Iv. 2. trȅs