тр̀пеза, f.1.der Tisch, mensa. [videсофра]. cf.сто, астал, синија. 2.Mahl, epulum. [vide1даћа]: дао му трпезу(т. ј. даћу); скупили се на трпезу.3. [трпеза од вражде , cf.вражда. — Маргиналија I. издања].
Речник косовско-метохиског дијалекта
трпе̏за, е ж.Исп.трапе̏за. — У В. и Br. Iv.tr̀peza ж.Грч.η҅ τράπεζαсто, ручак. Све̏та трапе̏за, грч.Άγία τράπεζα. Ст. грч.τετράπεζαчетвороножац.
Речник дубровачког говора
тр̀пеза ж(грч.trápeza)сто за којим се једу дневни оброци. – На тр̀пези мо̑ра̄ би̏т на̏пица.
Речник говора Прошћења
тр̀пеза, -е̄, ж. — софра, синија са које се једе. — Поставите трпезу да ручамо.