Српски рјечник

тру̀пина, f. 1. augm. v. труп. 2. der Klotz, caudex. [cf. трупица]. 3. Далм.) vide главчина.

Речник косовско-метохиског дијалекта

трупи̏на, е ж. 1. труп без главе. 2. пањ: Пресе̑чи ми ово др̏во на ту трупи̏ну. 3. велики пањ код колара на коме се ради као на тезги. — У В. и Br. Iv. trùpina ж.

Речник дубровачког говора

тру̀пина ж 1. пањ.Ко̀ ће ти исције́пат овлѝке̄ тру̀пине? 2. дебела, тешко покретна, најчешће и лијена особа.Јѐдва смо о̀нӯ тру̀пину укр̀цали у̀ ба̄рку!

Речник говора Прошћења

тру̀пина, -е̄, ж.мали трупац на којем се сједи.Ошегај од тога трупца неколике трупине да с́едимо.