1.у̑м, у́ма, m.1.die Vernunft, ratio [cf.умље]: Ум царује, а памет имају и све животиње. Ум за морем, а смрт за вратом (ars longa, vita brevis). 2.das Gedächtniß, mens, memoria: паде ми на ум; [cf.припасти3, памет2]; ни до сто ума, ich habe еs auf den Tod vergessen, q. d. si centum mentes haberem, nom meminissem.
2.у̑м, у́ма, m.1.videхум. 2.2) [Ум] nom. propr.брдо у Хрватској код Плашкога: Maгла на Уму, киша на гувну.
Речник косовско-метохиског дијалекта
у̑м, а м.Ова реч још се употребљава у неким изразима, иначе потпуно ју је заменила реч па̏мет: Дај ми у̑м да ти би̏днем ку̑м(нар. посл.). — Па̏да ми на̑м(тј. на ум). — Ни на̑м не̑ма да по̑ђе(тј. није му на уму, нема намеру). — Сме̑тнућеш с у̑ма. — Што на у̑м то на дру̑м(нар. посл.). Исп.на̑м. — У Br. Iv. 1. ȗm, úma м.