Српски рјечник

ха̏бер,* [абер], m. 1. Nachricht, nuncius, cf. глас [2]: Синоћ мени кара хабер дође, | Кара хабер, а у кара доба. 2. нема (за то) ни хабера, т. ј. није му ни бриге: А за кулу ни хабера нема.