Српски рјечник

шу̏ма , f.
1.
  der Wald , silva : Шума  ти мати , rette dich , fuge ; Дође као у шуму  (реку Срби кад им ко дође кући, па га ничим не почасте) . [ cf.   гора   2 , дубрава   1 , лијес   1 , омора , оморина , хандрача ; забран ; планина ].
2.
  (око Имоск. )   dürres Holz , lignum aridum : или носи шуме  или сировине  ? ја само купим шуму ; донеси мало шуме,  да спирим ватру .
3.
 [   Шуме  ?]   кнежина <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  нахије Требињске .

Речник косовско-метохиског дијалекта

шу̏ма , е  ж.
1.
  планина обрасла дрвећем :   До̏шло ми је да бе̏гам у шу̏му .  — Отиша̏о у шу̏му  за др̏ва.
2.
  лишће од шумског дрвећа :   Сто̏ка је̑ шу̏му .  — Бе̏о ле̏ба си̏тос не држи̑, кај шу̏му  да је̑ш.  — Шу̏ма  ву̏на не̏к је тр̏ба пу̏на   (каже се ономе који пробира, да не пробира но да једе од реда) . — Кај из шу̏ме  да си доша̏о   (тј. као дивљак) . — У Br. Iv. šȕma  ж.

Речник говора јужне Србије

шу́ма  ж   листови у које је увијен кукурузни клип.   „Кад ољу́пимо кла́сја, одне́си шу́му на кра́ве”   ( Биљача ).

Речник дубровачког говора

шу̏ма  ж   посјечено или поломљено грање дрвећа које лежи по земљи и најчешће служи за потпалу.  –   Ако је шу̏ма вла̏жна, ни́је до̀бра за̀ потпале̄.