Српски рјечник

1. гу̑ст, гу́ста, то (гу̑сти̑, та̑, то̑, comp. гу̏шћи̑) 1. н. п. јело, dick (von Flüssigkeiten), densus. [cf. тврд 4]. 2. н. п. шума, т. ј. честа, dicht, densus [vide 2 чест]. 3. Далм.) vide [2] чест (н. п. густо платно). 4. кад дође до̏ гу̑ста, т. ј. кад дође до невоље, aufs äusserste, ubi res agitur.
2. гу̏ст, m. Дубр.) der Gusto, Geschmack, gustus [vide 2 кус 2]: Когођ има густа има и дизгуста.