Српски рјечник

ка̀мара, f. 1. vide гомила, н. п. камара жита на гумну, камара сијена или сламе, камара жита у снопљу као што се садијева у Сријему (ова камара није округла, него је на четири угла, само што је дужа него шира). 2. примор.) das Zimmer, die Kammer, cubile, [vide клијет 1] cf. соба, комора: Док свануло и сунце грануло, | Но се диже Ђерзелез-Алија, | Па погледа из златне камаре.

Речник косовско-метохиског дијалекта

кама̏ра, е ж. садевено снопље белог жита у купу или гомилу облика као бедем или као стог, тако да слама буде споља, а унутра класје да не би жито пропадало од времена. — Зде̏нули смо жи̏то у кама̏ру.У RJA. 1. kàmara ж., b.

Речник дубровачког говора

ка̏мара ж (тал. camera) соба.Ку̏ћа и̏ма̄ на пја́ну три́ камаре.

Речник говора Прошћења

ка̏мара, -е̄, ж.соба.Имам кућу са пет камара.