Српски рјечник

1. камѐња̑к, камења́ка, m. 1. ein Ort, wo viel Felsen liegen, locus saxosus. [cf. валовље, грохот 2, крш 1, стјењак; скала 1, стијена 1, тимор]. 2. Барањи) Art Topf, ollae genus.
2. ка̏мења̑к, m. Боци) der Wolf, lupus, cf. vide вук [1] (као да би му се уста окаменила, да не закоље што).

Речник говора јужне Србије

камења́к м камењар. „Слаб је па́шњак, све камења́к” (Владовце).

Речник говора Прошћења

ка̏мења̄к, -а̄ка, м.вук.Затрча ми се камењак у овце и односе ми најбоље јагње.