1. ма̏ и
ма̑,
ма̏а м. ретко се може чути у зависним падежима: По једа̑н ма̏. БМ. — Два̑десет ма̏. БМ. — Је̏днак, о̏д ма. Мир. — Једа ма̑ (т.ј. једном). —
У В. 3. ма̏ (ма̑), ма̏а,
у RJA. 2. mȃh, mȃha м. 2. ма̏, кад се ваби пас каже се: Куци ма̏ и кути и кут ма̏. — У RJA. 4. mȃ узв.
ма̏ вез. 1. али. – Ли̏бер сан, не̑ма̄н ни̏какво̄га по̀сла, ма ти то̑ до̀ сутра не мо̀гу учѝнит. 2. рјечца на почетку реченице којом се обично појачава сљедећи исказ или служи само као поштапалица. – Ма ђе̏ би ја̑ то̑ забо̀равила! – Ма нѐмо̄ј га закиди́ват!
ма̑, ма̏а, м. — замах, ширина откоса. — Широк ли ма козбаша ћера кад коси.