1.те1.acc. vonти(verhält sich zu тебе wie сам zu јесам)dich, te. 2.und, et, (bei Verbis die zum nämlichen Subjekt gehören [cf.тер, тере, терем, терно]: отишао те донио воде; иди те га зовни; узми те једи. 3.(у Ц. г.)wie das deutsche so für welcher, welche, welches, cf.[vide]што[4]: Гледај, брате, Кандићу
Васиљу, | На дорату онога јунака, | Те је на нас загон учинио. 4.Suffix der zweiten Person plur.: јелте, дете, нете; Овамо те, Сијењска потеро.
2.те, dritte [enklit.] Person plur. Präs. von хтјетибити, cf.ће: они те доћи; Шљедници те чету опазити.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1. те ак. једн.енкл. од ти̑: Што ла̏жеш кад сам те ви̏део ја сас моје̏ма очи̏ма?! — Та̏мо те и по̏ тамо!(тј. иди ти што даље од мене). — Ја те не еса̑пим за ни̏шта. — У В. и Br. Iv.1.1.4.te, .
2. тередуцирани облик од прил. за показивање е̏те: А те тану̑ и тане̑ по̏ тамо по̏сади ба̑ла.Гојб.Исп.е̏те. — У В. и Br. Iv. н.
3. те св.1.а): Отиша̏о те му укра̑о ко̏ња.—2.б)А. Је̏л ви роди̏јо коло̏мбоћ ове̑ го̏дине? — Б. Роди̏јо вала̑, те до̏бро. — И̏ма, те кр̏шна је.ГСуд. — И̏зби га, те до̏бро би̏ле.—3.в): Ово̑ о̏днесе во̏да те о̏днесе.Гојб.—4.г): Ба̑ци га озго̑р те до̏ле. — Ода̑вде те та̏мо. — Од ча̑рдака те до̏ле. — У Br. Iv. 1. te, где се наводе слични примери из нар. песама, па због тога тврди да је те тамо додато само „da se ispuni vrsta“. Примери из овог говора показују да је та претпоставка погрешна. —5.д)Те у̏дри, те у̏дри... — Те обр̑ни, те освр̑ни. — Те о̏ће би̏т, те не̑ће би̏т. — Те ву̏ра, те су̏ра. — Те а̏ бре, те а̏ бре(да се покаже напорно трчање и континуитет радње), те једва̏ га сти̏госмо.—6.е)Те̏ ти ме у̏зе же̑ђ.Расн. — — Те̏што(у знак одобравања, ако). — У В. и Br. Iv.1.2.te, a) и b), 5)—8).
4. те3. мн. през. ће, хоће: На̏с те одра̏т.БП. — О̏ни не̑те да до̑ђу. — У В. и Br. Iv.2.te и 1.4.te, .
5. тенаст. за 2. л. мн.: Бр̏го те ова̏мо! — А̏н-те, не ка̑ните се, се ћемо да задо̏цнимо. — Ајте да иде̑мо, смр̏че се. — Полага̑чко те, бре ба̏ле!Расн. — Не̏те, де̏цо, тако̑, се грео̏та је. — Не̏те, љу̑ди, тако̑, срамо̏та је и о̏д бога гео̏та! — Ја ги да̑вам, но о̏ни не̑те. — У В. и Br. Iv.2.te.