ва̑рош, ва̄ро̏ша м.Чини утисак као да је реч у овом дијалекту туђица: Ни̏је из наше̑га ва̄ро̏ша. — У западним покрајинама тур. царства варош се звала махала по градовима, где су становали хришћани (Споменик XXIII, стр. 35). — У ДК. 1775 год. записано:Варошь Прищіна. У Приштини се и сад зове једна махала: Ва̑рош маа̏ла. — У В.ва́рош ж., Br. Iv. vàroš ж.