Српски рјечник

да̑н, m. 1. der Tag, dies (pl. да̑ни u. дни̏, z. B. пропадоше ми толики да̑ни oder дни; изгубио сам толике дане oder дне; тако се каже и: два̑ да̑на и два́ дни̑, три̑ да̑на и три́ дни̑, а и поред чѐтири да̑на могло би се рећи и четирѝ дни̑, а даље само да́на̑; (по јужнијем крајевима) а поред овога обога говори се и дне̏ви, н. п. пропадоше ми толики дне̏ви; изгубио сам толике дне̏ви; кад се пак говори о празницима, онда се у јед. бр. поред дана говори и дне̑ и дне̏ви, н. п. уочи Ђурђева дана, уочи Ђурђева дне, и уочи Ђурђева дневи; надам се Ђурђеву дану, надам се Ђурђеву дне, надам се Ђурђеву дневи; о Ђурђеву дану, о Ђурђеву дне, о Ђурђеву дневи). 2. дан орања, ein Morgen Landes, jugerum. cf. јутро [2 днина, ланац 2, плуг 2, рало 2].

Речник косовско-метохиског дијалекта

да̑н, да̑на и да̏на м.: 1. Ба̏дњи дан, Вели̏гдан, Ђу̑рђев дан, Ми̏тров дан, Петро̑в дан, Спа̏сов дан. — Паза̑рни дан(дан кад сељаци силазе на пијацу у варош). — 2. Добар да̑н (благ дан): Нити ми се зна̑ пра̑зник ни до̏бар да̑н — Пла̄дне̑ (подне). — Да̏њом (у току дана, обдан). — Ју̏тре дан (сутра). — Да̄н дана̏с (и данас). — О̏бдан (преко дана, дању). — 3. Без да̏на (напречац, изненада): Тај сиро̏ма чо̏век у̏мре без да̏на. — Ȍћe да му до̑ђе да̑н од воде̑ (т. ј. смрт). — Доша̏о му да̑н да ли̏пче. — Ту̑ ћe да му дође да̑н. (в. до̑ћ). — Све да̄н по̏ дан, па не отидосмо (т.ј. одлажући, те данас, те сутра). — У В. да̑н м. и у RJA. 1. dȃn м. 4. b. с), 4. b. d. а) и 5. d.

Речник дубровачког говора

да̑н м два́ днӣ, три́ днӣ, четр̀ днӣ (и: два́ да̄на, три́ да̄на, четр̀ да̄на) 1. дан у трајању од 24 сата. – Три́ да̄на је дано̀ноћно да̀жђело. – Тре̏баће на̑јмање̄ два́ днӣ док се зѐмља о̀сӯшӣ. 2. дио дана за видјела. – Јо̏ш је би̏јо да̑н ка(д) смо до̀шли до̏ма. изр. по да́ну дању. – Сигу̀рније̄ је хо̀дит по да́ну него по но̀ћи. ро̏ба за свакѝ да̑н одијело за свакодневну употребу. – Фа̏лӣ ми ро̏бе̄ за свакѝ да̄н. на да́ну на дневном свјетлу. – То̑ другова̀чије̄ ѝзгле̄да̄ на да́ну не̏го при ѐлетрици. сва̏кӣ у̏ Бога да̑н служи за појачавање основног значења да се нешто сваког дана дешава. – Ви̏ше ми је до̀дјало: сва̏кӣ у̏ Бога да̑н ме и̏сто̄ пи̑та̄!