РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

измѐћа̑р,* измећа́ра, m. vide слуга [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

измећа̑р, измећа̑ра м., Арап.-перс. chidmet-qar им. особа која је у служби код другог, слуга: Ја твој измећа̑р не̑сам. — У В. измѐћа̑р, измећа́pa м., у RJA. hizmèćȃr, hizmećára м. Исп. и̏змет.

Речник говора Прошћења

измѐћа̄р, -а́ра, м. — слуга, служитељ. — Довијек сте туђи измећари били.