ка̀ра,* adj. indecl.videцрн: И метни му расток на обрве. | Кара боју на кара зулове — Синоћ мене кара хабер дође. | Кара хабер, а у кара доба.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1. Ка̑ра, Ка̄ре̑ м.м. име у Вучитрнуи биће да је хипокор. од Карима̏н. — У Гојб. женс. срп. име: постало од Кара̄нфи̏ла.У В. и РЈА н.
2. ка̏ра и кара̏ прид. непром.као један члан неких сложеница: кара̏ боја, ка̏ра бибе̑р, ка̏ра катран, кара ђо̏з, ка̏ра дузе̑н, ка̏ра севда̑ и сл. — У Вуч. чују се изрази: кара ну̑з и кара бата̏к: Ȁјт, е кара ну̑з! — А̏јт, е кара-бата̏к!Упор.:кара̏ боја, ка̏ра катра̑н. — У В.ка̀ра прид. и у RJA. 1. kàra прид.