ре̑д, m. (loc.ре́ду) 1.die Reihe, ordo; [cf.врста, реда, чреда; ободња, опхођа]; с реда, н. п. узети што, т. ј. без избора. 2.(у војв.)in једаред, дваред, триред, einmal, semel, bis. cf. [једанпут], једном, пут[3]. 3.geschwind hierher, ades. 4.(у Хрв.)дан и ноћ (24 сахата) . [cf.чело4].
Речник косовско-метохиског дијалекта
ре̑д, ре̑да м.: Посе̑ј ги тако̑ у ре̑д. — Узи̏мај ре̑д по ре̑д. — А̏јте ре̑дом, бре ба̏ле! — Ја не бра̑ним оно̑ што је у пу̑т и у ре̑д. — Испообаљо̏вала је све̏ на ре̑д (тј. од реда) како су би̑ли. — Ре̑д ку̏пус, ре̑д ме̑со. — Изгуби̏јо је кра̏ј и ре̑д(тј. осиромашио је). — Без ре̑да је поскӯпе̏ло сва̏шта(тј. много). — Ре̄до̏ви(м. мн.). — Ово̏га ре̑да нећемо да иде̑мо. — Тако̑ ни̏је ре̏д, ја вели̑м. — Без ре̑д је рђа̑в чо̏век(тј. преко мере). — У В.ре̑д (лок. ре́ду) м.
Речник говора Прошћења
ре̑д, ре́да, м. — вријеме кад редовник долази на ред да меље. — Мој ред је да мељем након десет дана.