Српски рјечник

ха̀ир,* [аир], m. 1. vide задужбина: Па ћу њему хаир учинити. 2. хаир! nein, non [vide не 1]; daher aus 1 und 2 das Wortspiel: А. (н. п.) Јеси ли га виђео? — Б. Хаир.  — А. Хаир је на Вишеграду ћуприја.