1. не енкл. ак. мн. (од замен. 1. л. мн.) нас: О̏ће да не изе̄ду̑ пци̏ — Су не укра̏ли. БМ. — Ма̑јка не је њӣви̏ла. Пећ. — У В. и у RJA. 1 ne енкл. 2. не одречна речица1. ни, нити: Не ђу̏веч ће ти опра̏т, не о̏гањ ће наложи̏т, ни̏шта не̑ће да та̏кне. Ова употреба не биће дошла опет из тур. језика где је оваква његова употреба честа: ne ben, ne sen У В. и у РЈА н. 3. не̑,
сажето неће: Ови̑ воло̏ви не̑ да је̑у. БМ. — Он не̑ да дâ. У В. и у РЈА н. 4. не̑ и не̏ у елиптич. реченицама: Е, о̏ћеш ли ти? Како па не̏! (т. ј. понадај се!). — Што̏ па не̏. — Ка̏ко па да не̏. — Како не̑. У В. и у РЈА н.
5. не уз глаг. несам, си: Не̑сам, не̑си (али вазда и само ни̏је), не̑смо, не̑сте, не̑су. У 3. л. мн. уз глаг. хтети: Не̑те (неће). — У RJA. 2. ne, 1., b., c); 2., a. — Необична је употреба не у овим примерима: Не̏ ли ти не̑ћеш? Оста̏ви. Дру̏ги о̏ће. — Не ли сам ти ре̏ко јо̏к! Ти о̏пет запитку̏јеш. Исп. не̏те.