Српски рјечник

ђа̏во̑, ђа̏вола, m. pl. gen. ђаво́ла̑ der Teufel, diabolus, cf. [водац, дабо 2,1 вран 3, мелун, пакленик] враг, нечастиви: Не да му ђаво мира (кад ко не ће да мирује).