ро̑д, ро̏да, m. (loc.ро̀ду) 1.н. п. људски род, Geschlecht, genus. [cf.спол]. 2.н. п. госпоскога рода, Geschlecht, Stamm, genus. [cf.сој]. 3.Verwandtschaft, verwandt, propinquus [cf.родбина, 1свој2, својат, својбина, својта; сродство; отражина, траг3]: имаш ли кога од рода? отишла жена у род; он ми је род: Многе ли си мајке ојадила! | Многе сестре у црно завила! | Удовице у род оправила. 4.die Frucht, fructus, cf.[vide]плод: купио виноград под родом.cf.руно[2]Вишњичица род родила, | Од рода се подломила.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ро̑д, ро̏да м.1.а)сродник: О̑н ми је ро̑д. — О̑н је на̏ш ро̑д. — 2.б)кућа жене одакле је доведена, где је рођена и порасла пре удаје: До̏шли да гу во̏де у ро̑д. — Оти̏шла ми сна̏а у ро̑д. — И̏маш ли кога̑ од ро̏да. — Од ку̏ће сам сиро̏та, ама од ро̏да сам би̑ла бога̏та. — 3.в)плод: Во̏ће ни не држи̑ ро̑д. — Ви̏шњичица ро̑д роди̏ла, од ро̏да се поломи̏ла(нп.). — Опа̏о ги ро̑д сли̏вама. — Нема ни ро̏да ни по̄ро̏да. — 4.Старији млађем нарочито жене често тепају: Шта чини̑те, ви ро̏де, ка̑ко сте код ку̏ће? — У̏зни, ро̏де, ово што ти те̏тка до̏нела. — Исп. Диј. Збор. III, 189 реч род у диј. сврљишко-тимочком. — У В.ро̑д, ро̏да м. (лок. ро̀ду), 2), 3) и 4) .
Речник говора Прошћења
ро̑д, ро̏да, м. — својта. — Какав сте род ви двојица, јесте ли нешто своји?