Српски рјечник

1. спрема, vide [према 1] спрам.
2. спре̏ма, f. Дубр.) eine Vorrathskammer, cella, vide клијет [2]; cf. комора, кућер, ћилер, вајат, стасина (вајат, клијет и стасина особите су зграде за себе, а комора, ћилер и спрема понајвише су у кући).

Речник косовско-метохиског дијалекта

спре̏ма према: Спре̏ма како је вре̏ме, јо̏пет фа̑ла бо̏гу, да ка̑жемо, па има паза̑р.Спре̏ма чове̏ку. — У В. и Br. Iv. 1. sprema.

Речник говора јужне Србије

спре́ма према. „Не стој спрема слу́нце.” „Дево́јче, дево́јче, не стој спрема ме́не” (нар. пес.) (Трговиште).

Речник дубровачког говора

спре̏ма ж остава, спремишта у кући не само за храну и намирнице, него и за друге разне ствари.По̀гледа̄ј да ни́је у̀тија у̀ спреми.